Модератор:

• Владимир Радуновић, Координатор програма управљања Интернетом, Дипло фондација, http://www.diplomacy.edu

Новотарија на Интернету никад више: нови сервиси, пословни модели, нови домени највишег нивоа (gТLD), мултијезичност... Овакав брз развој и све већи значај Интернета за друштво прате и убрзани политички процеси: све већа тенденција уплитања држава у управљање Интернетом и критичним ресурсима ради веће контроле, али и све већи отпор корисника и друштва већој регулативи и евентуалном ограничавању слобода на Интернету. Причаћемо о "врућој" 2011. (и "врелијој" 2012. години) за Интернет: новим доменима и ефектима, тенденцијама контроле садржаја и одговорности посредника, о глобалним политичким превирањима око Интернета, о потенцијалима мултијезичног Интернета и интернационализованих домена за развој друштва, економским, политичким и практичним изазовима и конкретним искуствима са арапског и словенског дела Интернета, на писмима која до јуче нису била присутна на тај начин...

Кључна питања: Да ли у 2012. државе преузимају контролу над Интернетом? У којој мери је отвореност Интернета и слобода коришћења угрожена актима попут ACTA, и какви изазови још предстоје? Како ће нови домени највишег нивоа, попут .cocacola или .beograd, утицати на развој Интернета? Да ли домени на локалном писму (арапском, ћирилици...), попут .срб, могу да помогну развој локалног садржаја и сервиса?

1. Интернет и свет
Владимир Радуновић
Ретроспектива актуелних глобалних збивања око Интернета у 2011. и очекивани догађаји у 2012.

2. Интернационализовани домени (IDN) и арапска искуства
Калед Фатал
Предности локалног језика/писма за развој тржишта, могућности на вебу, значај и развој локализованог садржаја и пословни потенцијали, искуства са арапским на Интернету, IDN и нови gTLD-ови.

3. Ћирилица на руском Интернету
Георги Георгиевски
Како је Русија, као прва земља која је увела ћирилички интернет домен, веома брзо стигла до броја од више стотина хиљада регистрованих домена.

4. РНИДС између два ДИДС-а
Војислав Родић
Ретроспектива РНИДС-а између два ДИДС-а и поређење са светским трендовима (IDN ccTLDs), уз кратак преглед активности до краја 2012.

5. 4ПИ пројекти
Зоран Станојевић
Принципи, резултати и значај Програма подршке пројектима популаризације Интернета (4ПИ) за 2011.

Модератор:

• Тамара Вученовић, Уредник и водитељ емисије "Дигиталне иконе", РТС - Радио Београд 2, http://www.radiobeograd.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=16079&Itemid=304

О ћирилици на Интернету из различитих углова: технолошког, филолошког, библиотечког, правног, дизајнерског, културно-образовног и научног. Које могућности и изазове нашем националном ћириличком писму доносе нове технологије и Интернет? На које начине можемо да чувамо и промовишемо српску културну баштину у дигиталном 21. веку? Шта је дигитална хуманистика? Како закон регулише поједина питања из области транскрипције, транслитерације и заштите ауторских права? Како се води брига о формирању фонда оригиналних типографских писама која садрже ћирилицу?

1. Како ћирилица ради на Интернету
Слободан Марковић и Михајло Стефановић
Технолошка и техничка објашњења како се адресе у .СРБ домену преводе у ASCII кодове, како ће ћирилица радити на различитим платформама и који нас евентуални проблеми очекују.

2. Српска научна и културна баштина на Интернету
Проф. др Александра Вранеш
Из угла филолога и истраживача писане речи - на које начине можемо да чувамо и промовишемо српску научну и културну баштину на Интернету и у дигиталном 21. веку.

3. Интернет у библиотекама
Мирко Марковић
Коришћење Интернета у домаћим библиотекама, значај ћирилице и .СРБ домена за библиотечке базе и дескрипторе у свету, као и представљање пројекта "Да буде .СРБ, Интернет у библиотекама".

4. Дигитална хуманистика
Тома Тасовац
О дигиталној хуманистици, "Српском рјечнику" Вука Стефановића Караџића, ћирилици и Интернету као платформи за размену знања, као и о Дигиталној библиотеци српског културног наслеђа.

5. Ћириличка типографија на Интернету
Оливера Стојадиновић
О Удружењу "Типометар" и формирању фонда оригиналних типографских писама која садрже ћирилицу, као и о ћириличкој типографији из угла аутора фонтова и администратора сопственог сајта.

6. Заштита интелектуалне својине на Интернету
Владимир Марић
О заштити интелектуалне својине на Интернету, са посебним освртом на ћириличко писмо и заштити брендова на ћирилици.

Модератор:

• Иван Ћосић, Chief Everything Officer, Plain & Hill, http://www.ivancosic.rs
• Милоје Секулић, Интернет консултант, Интернет агенција, http://www.internetagencija.rs

Ни економска криза, ни просечно најнижа плата у региону, ни "ситуација у друштву", ни неизвесност тачног датума уласка у ЕУ, ни питање селектора репрезентације, ни врло топло и сушно лето, ни ледено доба ове зиме… Ништа не може да спречи неке сјајне људе да сањају своје виртуелне снове. Они праве неке веб пројекте који нас информишу, забављају, помажу нам у послу и животима или су нам на неки други начин корисни. Погледајмо шта су урадили у протеклих годину дана и наградимо их аплаузом, али и твитовима и шеровањем.

www.epilion.rs
Корпоративани сајт дерматолошког ласер центра
Говори: Ивица Корен, власник
Пионирски пројекат у коришћењу Интернета у пословне сврхе, као медија за презентацију и промоцију услуга и привлачење нових корисника.

www.greendesign.rs
Место које повезује дизајнере и клијенте
Говори: Дарко Видић, покретач
Једини домаћи дизајн сервис који повезује дизајнере са клијентима, тако што је по crowdsourcing систему клијентима омогућено да објаве потребу за графичким материјалима и да изаберу и купе само једно од бројних решења које им понуде дизајнери, чланови портала.

www.infolink.rs
Медијски интернет сервис
Говори: Горан Сивачки, власник
Сервис намењен брзој размени фотографија, клијентима омогућава да фотографије са њихових догађаја буду доступне свима, а медијима бесплатно преузимање фотографија и информација из разних области.

www.juznevesti.rs
Регионални интернет портал
Говори: Витомир Огњановић, покретач
Један од првих регионалних информативних портала у Србији, покрива све релевантне теме у Јужној Србији, са огромним утицајем на друштвену и медијску сцену у том региону.

www.telegraf.rs
Информативно-забавни портал
Говори: Антоније Ковачевић, главни и одговорни уредник
Нови медијски портал који нема упориште у редакцији у традиционалним медијима, а за мање од месец дана постигао огромну популарност, посебно код корисника друштвених мрежа.

www.tarzanija.rs
Клуб правих мужјака
Говори: Радомир Баста, покретач
Онлајн магазин покренут 2011. године, писан слободнијим стилом, како сами кажу "магазин за праве (тј. криве) мужјаке и оне који то ни уз помоћ њега неће постати".

www.tetka.rs
Сајт за нормалне жене
Говори: Мирјана Мимица, оснивач
Није за жене које живе у рекламама у којима је све увек дивно, чисто, миришљаво, где су сви лепи, насмејани, здрави и срећни, већ за нормалне, просечне жене које се суочавају са нормалним, просечним проблемима, радостима, тугама, пословима.

www.buzzilla.rs
Блог о виралном и герила маркетингу
Говори: Марија Марковић, покретач
Све о маркетинг buzzu, модерном и несвакидашњем online и offline оглашавању, уз два алата који мере утицајност Google+ корисника и блогова, веома популарни мерни инструмент утицаја online медија и појединаца у региону.

www.karijera.mingl.rs
Виртуелни центар за вођење каријере и саветовање
Говори: Јелена Манић, покретач
Мингл - Каријерни профили су први онлајн систем који помаже средњошколцима да самостално и промишљено одаберу будућу каријеру.

www.uplatnica.rs
Веб сервис који олакшава живот и пословање
Говори: Јован Милићевић, покретач
Веб сервис захваљујући коме можете лако да направите већи број уплатница, одштампате их или направите слике од њих и потом их искористите у банци.

www.srbodroid.rs
Окупљалиште Андроиђана из нашег дела Галаксије
Говори: Васиљ Милошевић, покретач
Портал са новостима из Андроид света, актуелностима везаним за ову платформу, моделима телефона са Андроидом, апликацијама и сервисима, као и свим интересантним темама из Андроид екосистема.

Пројекат "Читај ми"
www.alfanum.co.rs
Говори: проф. др Владо Делић
Говорни портали су били интересантни за особе оштећеног вида, али са повећањем квалитета синтетизованог говора и тачности препознавања говора омогућује се говорна комуникација са рачунарима и телефонима, паметним кућама...